ЈАБЛАНОВИ

Зашто ноћас тако шуме јабланови,

Тако страшно, чудно? Зашто тако шуме?

Жути месец споро залази за хуме,

Далеке и црне, ко слутње; и снови.

 

У тој мртвој ноћи пали су на воду,

Ко олово мирну и суву, у мраку.

Јабланови само високо у зраку

Шуме, шуме, чудно, и дрхћу у своду.

 

Сам, крај мутне воде, у ноћи, ја стојим

Ко потоњи човек. Земљом према мени,

Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим,

Себе, и ја стрепим сам од своје сени.

14

Advertisements