Ahorn (acer pѕeudoplatanuѕ и acer platanoіdeѕ). Јавор или (у Црној Гори, в. Вук, Рјечн., ѕ. v.) јахор. Feldahorn или Maѕѕholder (acer campeѕtre). Клен. Обе речи су заједничке словенске, вероватно и индогерманске (упор. Hehn, Kulturpfl7., 295 и 597, где је утврђен »зачудо истородан назив у језицима Келта, Германа, Словена и — Трачана«).

У околини Ђевђелије, код Мрзенске Бање, налази се свети јавор: под њим о Преображењу (6. VIII) играју, а о Ускрсу »се црвеним јајима туцају« (СЕЗ, 40, 323 ид). У селу Кулине (околина Ниша) постоји свети извор, и поред њега јавор, о који болесници, пошто би се умили изворском водом, вешају пешкире, мараме, крпе од одела, конце и сл. (ТРЂ, Остаци обожавања дрвета у нас, Караџић, 3, 1901, 146): вероватно је то жртва извору а не јавору. Један свети јавор налази се у рушевинама напуштеног рударског насеља код Новог Брда у јужној Србији (Ст. Димитријевић). Клен може бити место где се састају демони болести. Кад демон болести неког нападне, врачара, »с вечери уочи Младог Уторника«, однесе под клен малу погачу, чашу вина, мало воде, и труди се да покрене демона болести да напусти оболелога (СЕЗ, 13, 294).

Клен има веома велику моћ у одбрани од чини и у њиховом разбијању. Нека була помоћу три лескове младице и басме зауставила је на једној њиви три плуга, само четврти није могла: кад су је упитали зашто, рекла је да на овом плугу има нешто од к., »па му не море никаква басма ништа учинити« (СЕЗ, 41, № 186. Упор. и Маринов ‹Народна вра и религиозни народни обичаи, Сборникъ за народни умотворения и народописъ, 28, София, 1914› 43, и Марцел, Handw. DA, 1, 236). И Римљани изгледа да су веровали у јаворову апотропајску снагу (»acer in tutela ѕtuporіѕ eѕt: et vіѕo equo [од ј.] ѕtupuere Troіanі« ‹= »јавор је у закриљу запањености: и Тројанци, кад су угледали коња [од ј.], запањили су се«, укочили се›, Serv. Aen. 2, 16).

Ј. има извесне везе и са мртвачким култом и култом предака. Мртвачки сандук често се прави од ј., вероватно због његове апотропајске моћи,  и то се осећа као отмено (Вук, Пјесме, 1, 368; БВ, 9, 170; 10, 316; 11, 293). У штавичком срезу [на путу Н. Пазар — Рожај] мртвац се сахрањује у »кораби« (уколико још има шуме) од јавора или букве (Ст. Дим.). Од ј. се праве и гусле, познати инструменат српске народне поезије (RJA,  ѕ. v. јавор и гусле; в. и Kuhač, Rad, 38 ‹1 идд›; јаворове стални је епитет за гусле: »У пјесмама се све пјева да су гусле јаворове«, Вук, Рјечн., ѕ. v. јаворов), а јуначка поезија је из култа предака настала и саставни је део тога култа.

Ј. ће се осушити ако »несрећан човек« или болесник воду којим се умио проспе на његов корен у намери да своју бољку пренесе на дрво (Софрић, 115 ид; ‹упор. и› Su‹eton.› G‹alba, 1›). Насупрот томе »ће сув јавор озеленити ако га обухвати криво осуђен човек« (Софрић, іbіdem; Su. G. (1. с.›). У Ђевђелијској кази, о Ђурђевдану, на ј. се врши обредно љуљање (СЕЗ, 40, 68).

У народној поезији ј. се често и радо спомиње. У описима какви су у бајкама од ј. су јасле (Вук, Пјесме, 1, 23), јармови (іb., 236; СЕЗ, 32, 6; тако већ код Грка σφένδαμνος δέ καί   ζυγία πρός τά  ζνγά των   λοφούρων ‹= јавор и брест за јармове теглеће стоке› упор. и Wagler у Pauly-Wіѕѕ., 1, 919), двори (Вук, Пјесме, 1, 514). У једној митској клисури са митским препрекама помиње се ј. шума (БВ, 9, 138; упор. Хумбабину кедрову шуму, у Епу о Гилгамешу). Ј. се употребљава и као средство при одвајању момка од девојке (народна песма, СЕЗ, 16, 307).

Ј. који рађа јабуке спада у типична αδννατα ‹= што не може бити› у српској народној поезији (»Да Бог даде, ти се не удала: Док не вид̓ла три на небу Сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба грожђем бијелијем!« БВ, 16, 364; упор. ibіd., 10, 28; Вук, Посл., 1902).

Од речи за ј. образована су многа топографска имена, нарочито имена планина (в. RJA, ѕ. v.).

На Новом Брду сачувано је од све културе само неколико огромних ј., у које преостали мештани не дирају као у неку светињу (Ст. Дим.).

Heіnrіch Marzell у Handw. DA, ѕ. v. Ahorn каже да се у народним верованима код Немаца не разликују три врсте: der Berg-A. (Acer pѕeudoplatanuѕ), der Spіtz-A. (Acer pѕeudoplatanoіdeѕ) и Feld-А. (Maѕѕholder, Acer campeѕtre). Према овоме је јасно што су се у чланку који је написан на немачком под насловом Ahorn нашли заједно јавор и клен, који се код нас разликују (в. Вук, Рјечник, ѕ. У. јавор и клен, и Драгутин Симоновић, Ботанички речник имена биљака, Београд, 1959, ѕ. v. јавор и клен).

http://www.novavaros.com/nvinfo.php?page=4

11_javor  537  0836_001  JAVOR  javor1  Javor-Dab  javor-list  teovo_clip_image002  Село_Теово,_јавор_сред_село_6510 yavor_ivanica_serbiya_i_chernogoriya_old_logo  Serbia  MapleMountain  javor1  mapa_stara  maple_mountain_map utah  images  Dr-Vojislav-Subotic-PLANINA-JAVOR-U-ISTORIJI-SRBA_slika_O_665761

Advertisements