„Човјек није дрво, и везаност је његова несрећа, одузима му храброст, умањује сигурност. Вежући се за једно место, човјек прихвата све услове, и чак и неповољне и сам себе плаши неизвјесношћу која га чека. Промјене му личе на напуштање, на губитак уложеног, неко други ће запосјести његов освојени простор, и он ће почињати изнова. Укопавање је прави почетак старења, јер је човјек млад све док се не боји да започиње. (…) Све је могуће, све је на дохват руке, само се човјек не смије предати. Тешко је док се не одлучиш, тада све препреке изгледају непрелазне, све тешкоће несавладиве. Али кад се откинеш од себе неодлучног, кад побиједиш своју малодушност, отворе се пред тобом неслућени путеви, и свет више није скучен ни пун претњи.“

 

Advertisements