Живот само

 

Тај живот

Који није више

Мој живот

Који ме напушта

И кога ја напуштам

Сећа се мене

И ја се њега сећам.

Тај живот

Који није више

Мој живот

Постоји (тамо) давно као

Багрем са оцем

И онда ишчезава

Никада се више не

Појављује са њим

Не игра са њим

Долази време других слика

Појава надохват руке

Безброј њих

Па ишчезавају

Море без обала

Живот

Који ме једе

Кога сам ја јео

Док сам препливавао реку

И чија је вода сада

Негде киша

Негде део мора

Негде бара и магла

Са трском што шушти

Као што детињство шушти

Сада далеко од детињства

Сломљено

Као ја

Као онај живот

Који ми је припадао.

Тај живот

Кога су однеле гуске

Небеске и земаљске

И које прелећу

Преко дворишта

Најављујући зиме које су долазиле

И ову која је дошла

И чији снегови

Већ прете да покрију

Пола моаг садашњег гроба

Док санке од багремовог

Дрвета

Још увек миришу

На багрем

И носе тај живот

Који није више мој и

Ту будућу смрт

Како су увек носиле живот

И смрт заједно и недељиво

Оних зима

Само ја то тада

Нисам знао

А сада знам

Како сам и морао

Једном да сазнам

И како сам сазнао

Једнога дана

И како још увек

Помало

Сазнајем

Гасећи се.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

http://herbalism.bloger.index.hr/post/bagrem/1464821.aspx

Advertisements