Оно ништа

 

Оно ништа што те вазда прати

Ниоткуда у сан што долази

За кућерак твој би да те скрати

Пре него те ко у шали згази

 

Оно празно ничим што се пуни

Ни од чега што наста па неста

Од тог ничег ништа се не круни

Где је било сад ту нема места

 

Раширена прикована крила

Никуд неће из крлетке златне

Нема главе где је негда била

Поновиће једном ко те млатне

 

Ни на чему не остаје ништа

Ни од кога нико не узима

Ни човека нити одредишта

Клима ти се и што се не клима

 

Никуд крећем никуд ћеш и стићи

Маглуштина и летећа шума

Како се са собом мимоићи

Унезверен да не сиђеш с ума

61627_492574240774637_689951424_n

Advertisements