„Странац је врло ретко излазио преко дана, међутим, после заласка сунца, с првим сумраком, излазио би, и то увек завијен до гуше, било време хладно или не, а за своје шетње би изабирао најзабаченије стазе и то оне које су највише биле замрачене сенкама околног дрвећа.“

„Чуше се узбуђени повици: Држите га, невидљив, итд. Један младић, странац у овом месту, чије је име остало непознато, сместа појури, ухвати нешто, испусти га поново и паде преко испруженог тела пандуровог. На средини пута нека жена врисну кад се нешто о њу очеша, пас, очигледно ритнут, скикну и отрча завијајући у господин Хакстерово двориште – и тиме пролаз невидљивог човека беше довршен. За тренутак су људи стајали зачуђени и гестикулирајући, а онда настане паника, која их растури по селу као што вихор растура опало лишће.“

„Стари Флечер, чије мишљење о светковању није било баш најповољније, могао се видети кроз гране јасмина око прозора или кроз отворена врата, (зависи с које стране сте изабрали да погледате), како у деликатној пози стоји на дасци постављеној на две столице и кречи плафон свога предсобља.“

„Мрак се полако спуштао и Ипинг је почео лагано и пажљиво поново да оживљава на рушевинама свога пропалог фестивала. Мали дебељушкасти човек с отрцаним свиленим шеширом корачао је уморно кроз сумрак иза букове шуме на путу за Бремблхарст. Носио је три књиге, увезане некаквим еластичним каишем, и завежљај умотан у плави столљак. Његово зајапурено лице имало је ужаснут и уморан изглед. Изгледа као да је био у некој астматичној журби.“

„У том тренутку се кроз дрвеће појавише два зрака жуте светлости, и кроз вечерњи сумрак назирао се четвртасти торањ неке цркве.“

„Завежљај је остављен у јеловој шуми позади Бремблхарста у складу с променама у плановима невидљивог човека.“

„Ја сам био као човек који излазећи из густе шуме изненада наиђе на неочекивану трагедију.“

„Борба је од њеног погледа била заклоњена стаблима неколико храстова и малим удубљењем у земљи.“

Advertisements