„Судбину упоређујем са набујалом реком која, надошавши, плави равнице, обара дрвеће и куће, односи земљиште са једне стране и наноси га на другу. Све пред њом бежи, сви узмичу пред њеним бесом, не покушавајући да се одупру. И можда је тако боље, када се све стиша, људи подижу бедеме и насипе, па други пут, река ће морати да отиче каналом и неће више бити тако необуздана и опасна. Слично се дешава и са судбином. Она испољава силу и моћ где не наилази на смишљен отпор и бес сручи тамо где нису подигнути бедеми и бране да је задрже.“