Lepota lipe.

oblogovan

Trenutak svežine iz krošnje lipe pod prozorom ušetao je u sobu.

Nastojim da ti tišinom ispričam priču jer je previše nesrećnih reči oko nas. Postrojavaju ih kao vojnike za paradu, u lep, ali lažan poredak, onaj koji nikada stvarno neće šetati gradom, u skladan i jednoličan odjek koraka, onaj koji zapravo nikada odistinski neće odjeknuti našim životima…

Mesec se sklupčao iza ulične rasvete, zvezde škilje iza reklama…

Šta ti misliš, gde su u stvari nestala deca u njima…? Bljesnu li ponekad, za neki praznik, Božić, panadjur ili kirbaj…? Primete li lušu na vašaru…? Bozu i šampitu u poslastičarnici…? Kabezu u koritu punom leda…? Pronadju li odakle to lupa kada prodju kroz neku ulicu prašinom pokrivenog sećanja…? I – lupa li, uopšte, na kraju krajeva…?

Šta ti misliš, ima li toga, u nekoj noći, slučajno provedenoj sa ogledalom umesto poslovne pratnje, telohranitelja i savetnika…? Vide li tamo i sebe ili samo…

View original post 72 more words