Archive for април 2012

Биолошки блог

Уф, што се нисам ја овога сетила. Шалим се, дивно је! Свака част на идеји!

Божанствена биологија

Наш пројекат тражења ћириличних слова у природи је увелико у току. За сада, активно су учествовали и прилоге дали ђаци три одељења петог разреда: трећег, четвртог и петог. Дакле, пристигао нам је приличан број радова, али смо ми изабрали оне који су нај по неком критеријуму (најуспелији, најоригиналнији, најзабавнији…). Погледајте галерију:

Потребно је исећи непотребне делове слике како би слова била очигледнија, али мислим да је и сада већ јасно која су слова овде виђена. :) За сада је ту 12 слова наше азбуке, а целу следећу недељу имамо да пронађемо још остатак. Наравно, уколико пронађете још боље кандидате од ових, мењаћемо. Ово су, што би рекли, предлози (јако добри предлози). Ја дајем предлог да нове кандидате потражите међу цвећем, како би нам галерија била шаренија. ;)

View original post

Размишљања умрлог атеисте – занимљиво за погледати

http://www.youtube.com/watch?v=KBMeXuH_bd8&feature=related

Прастаре шуме у Енглеској

http://en.wikipedia.org/wiki/Bedgebury_Forest

http://www.forestry.gov.uk/forestry/infd-6ljhu5

http://en.wikipedia.org/wiki/Bradfield_Woods

http://en.wikipedia.org/wiki/Cannock_Chase

http://www.cannock-chase.co.uk/

http://www.chasetrails.co.uk/

http://en.wikipedia.org/wiki/Cherry_Tree_Wood

http://en.wikipedia.org/wiki/Coldfall_Wood

http://en.wikipedia.org/wiki/Edford_Woods_and_Meadows

http://en.wikipedia.org/wiki/Epping_Forest

http://en.wikipedia.org/wiki/Epping_Forest_Keepers

http://en.wikipedia.org/wiki/Forest_of_Dean

http://en.wikipedia.org/wiki/Foxley

http://en.wikipedia.org/wiki/Grass_Wood,_Wharfedale

http://en.wikipedia.org/wiki/Hatfield_Forest

http://en.wikipedia.org/wiki/Highgate_Wood

http://en.wikipedia.org/wiki/Hollington_Wood

http://en.wikipedia.org/wiki/Holt_Heath,_Dorset

http://en.wikipedia.org/wiki/King%27s_Wood,_Heath_and_Reach

http://en.wikipedia.org/wiki/Lower_Woods

http://en.wikipedia.org/wiki/New_Forest

http://en.wikipedia.org/wiki/Parkhurst_Forest

http://en.wikipedia.org/wiki/Queen%27s_Wood

http://en.wikipedia.org/wiki/Ryton-on-Dunsmore

http://en.wikipedia.org/wiki/Salcey_Forest

http://en.wikipedia.org/wiki/Savernake_forest

http://en.wikipedia.org/wiki/Sherwood_Forest

http://en.wikipedia.org/wiki/Titnore_Wood

http://en.wikipedia.org/wiki/Vincients_Wood

http://en.wikipedia.org/wiki/Wentwood

http://en.wikipedia.org/wiki/Whinfell_Forest

http://en.wikipedia.org/wiki/Windsor_Great_Park

http://en.wikipedia.org/wiki/Whittlewood_Forest

http://en.wikipedia.org/wiki/Wormshill

http://en.wikipedia.org/wiki/Wyre_Forest

http://en.wikipedia.org/wiki/Yardley_Chase

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Трагом речи widowmaker

http://en.wikipedia.org/wiki/Wid
ohttp://en.wikipedia.org/wiki/Forestry
wmakhttp://en.wikipedia.org/wiki/Logginger_(forestry)

http://en.wikipedia.org/wiki/Silviculture

http://en.wikipedia.org/wiki/Forestry_Quarterly

http://en.wikipedia.org/wiki/Close_to_nature_forestry

http://en.wikipedia.org/wiki/Deforestation

http://en.wikipedia.org/wiki/Dendrology

http://en.wikipedia.org/wiki/Forest_informatics

http://en.wikipedia.org/wiki/International_Year_of_Forests

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_forestry_journals

http://en.wikipedia.org/wiki/World_Forestry_Congress

http://en.wikipedia.org/wiki/Deforestation_during_the_Roman_period

http://en.wikipedia.org/wiki/Desertification

http://en.wikipedia.org/wiki/Overpopulation

http://en.wikipedia.org/wiki/Rainforest

http://en.wikipedia.org/wiki/Slash-and-burn

http://en.wikipedia.org/wiki/Intact_forest_landscape

http:http://www.fao.org/forestry/library/en///en.wikipedia.org/wiki/Dendrochronology

http://en.wikipedia.org/wiki/Collapse:_How_Societies_Choose_to_Fail_or_Succeed

http://www.eoearth.org/article/Slash_and_burn

http://en.wikipedia.org/wiki/Old_growth_forest

http://dendro.cnre.vt.edu/

http://www.public.iastate.edu/~bot356/

http://www.public.iastate.edu/~bot356/species/families/pinaceae.html

http://www.tree-identification.com/dendrology.html

http://www.tree-identification.com/oak-tree-identification.html

http://www.eoearth.org/topics/view/49490/

http://en.wikipedia.org/wiki/Forest_ecology

http://www.intactforests.org/

http://www.greenpeace.org/international/en/campaigns/forests/our-disappearing-forests/

http://en.wikipedia.org/wiki/Dendroarchaeology

http://en.wikipedia.org/wiki/Ecocide

http://en.wikipedia.org/wiki/Ancient_woodland

http://ran.org/forests

http://www.ancientforest.org/

http://www.ancientforest.org/oldtrees.htm

http://www.ancientforest.org/oldgrowthbook.htm

http://www.oldgrowthforest.net/

http://www.oldgrowth.ca/

http://www.whatonearth.org/waton/climate.html

http://www.oldgrowthforest.net/dedicated-forests/cook-forest-state-park-cook-trail/

http://www.oldgrowthforest.net/dedicated-forests/ma-rivulet-william-cullen-bryant-homestead/

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Канађани – по шумама и горама њихове земље поносне…

http://www.surreyhistory.ca/nsmills.html

http://worldnews.msnbc.msn.com/_news/2012/05/18/11756204-800-year-old-tree-at-vancouver-island-park-falls-to-illegal-loggers?lite

http://www.wildcoastmagazine.com/V1i1Koksilah.htm

http://grassstruggle.blogspot.com/2010/05/canadian-environmental-ngos-sign.html

http://wildernesscommittee.org/index.php?action=fullnews&showcomments=1&id=622

http://wcwcvictoria.org/

http://koksilah.blogspot.com/

https://plus.google.com/photos/116789451768633223241/albums/5075173211064574257?banner=pwa&gpsrc=pwrd1#photos/116789451768633223241/albums/5075173211064574257

 

Дрвеће као цркве природе

http://www.cathedralgrove.eu/text/05-Pictures-Politics-3.htm

Душко Радовић НА СЛОВО Н

Претражујући интернет… (линкови)

http://enochsvision.wordpress.com/2008/01/27/a-tree-moves-no-longer/

Frank Hamilton played banjo on this at the Old Town School of Folk Music in 1957. It’s a funny song written by James Stevens, the man who made Paul Bunyan famous. Loggers are a tough bunch according to this song and it’s probably true given the harsh conditions they work under!

********************************************************************************************************************************

Lyrics:
The Frozen Logger (James Stevens) [G] As I sat [D7] down one [G] evening within a [D7] small [G] cafe, A forty year old waitress to [C] me these words did [D7] say:“I see that you are a logger, and not just a common bum, ‘Cause nobody but a logger stirs his coffee with is thumb.My lover was a logger, there’s none like him today; If you’d pour whiskey on it he could eat a bale of hay

He never shaved his whiskers from off of his horny hide; He’d just drive them in with a hammer and bite them off inside.

My lover came to see me upon one freezing day; He held me in his fond embrace which broke three vertebrae.

He kissed me when we parted, so hard that he broke my jaw; I could not speak to tell him he’d forgot his mackinaw.

I saw my lover leaving, sauntering through the snow, Going gaily homeward at forty-eight below.

The weather it tried to freeze him, it tried its level best; At a hundred degrees below zero, he buttoned up his vest.

It froze clean through to China, it froze to the stars above; At a thousand degrees below zero, it froze my logger love.

They tried in vain to thaw him, and would you believe me, sir They made him into axeblades, to chop the Douglas fir.

And so I lost my lover, and to this cafe I come, And here I wait till someone stirs his coffee with his thumb.”

******************************************************************************************************************************

Dragon tree

http://www.cathedralgrove.eu/text/05-Pictures-Politics-2.htm

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Боди дрво

Боди дрво је дрво из рода смокве (ficus religiosus) у Урувели, на обали реке Неранџре, поред данашње Гаје под којим је, према будистичком предању, Сидарта Гаутама достигао пробуђење и постао Буда.

Иначе, обожавање светог дрвећа било је уобичајено у Индији још давно пре Будиног времена. Постоји и тумачење да је овај древни култ дрвећа је прокрчио пут и у будистичку традицију, кроз легенду везану са Будиним просветљењем; постојеће дрво асватха у Урувели је потом идентификовано са легендарним дрветом.

http://en.wikipedia.org/wiki/Bodhi_Tree

Мој далеки рођак баобаб

Баобаб расте у Африци, а има веома широко дебло, можда и најшире на свету. Може да достигне промер и до десет метара.

На овом блогу можеш видети једно дрво баобаба у којем се налази КАФИЋ! Да ли би волео да свратиш у тај кафић на сок? http://litwc.com/2009/02/11/relax-in-this-unusual-bar-in-africa/

Дебло, без годова, сунђерасто је и натопљено водом, па баобаб може да одоли суши. Дебела, сива кора служи за добијање папира и ужади. Плодове домороци користе за прављење напитка сличног лимунади.

Најчувенији баобаби су они који се помињу у „Малом принцу“, Антоана де Сен Егзиперија:

„Скренух пажњу малом принцу да баобаби нису шибље, већ дрвеће велико као црква, и да, чак и када би собом повео читаво крдо слонова, ти слонови не би били кадри да изађу на крај ни са једним јединим баобабом.

Помисао на крдо слонова засмеја малог принца.

Требало би их наслагати једне на друге…

Али мудро примети:

И баобаби су мали пре но што порасту.

То је тачно. Али зашто хоћеш да твоје овце поједу мале баобабе?

Он ми одговори: ‘Иди, молим те!’ кап да је то сасвим јасно. Морао сам много да се напрегнем да бих све то разумео.

И збиља, на планети малог принца било је, као и на свим другим планетама, племенита биља и корова. Према томе, доброг семена племенитог биља, а лошег семена корова. Али семе је невидљиво. Оно спава скривено у земљи све дотле док му не падне на памет да се пробуди. Тада се оно истеже и тера најпре плашљиво према сунцу један чаробни мали безазлени изданак. Ако је у питању изданак ротквице или руже, можемо га слободно пустити да расте. Али ако је у питању коров, морамо га одмах ишчупати, чим га препознамо. На планети малог принца било је страшног семења… то је било семење баобаба. Тле на његовој планети било га је препуно. А ако баобаба не ишчупамо на време, никада га се не можемо ослободити. Он преплави целу планету- Разрива је својим корењем. И ако је планета веома мала, а баобаба има у великом броју, она ће се распрснути.

‘То је питање реда, рекао ми је касније мали принц. Када човек заврши своје јутарње удешавање, треба пажљиво да уреди и планету. Треба редовно чупати баобабе чим се почну разликовати од ружа, на које много личе када су сасвим млади. То је врло досадан посао али веома лак.'“

http://www.tosiro.rs/

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/744576/Se%C4%87anje+na++%22Malog+princa%22.html

Мој брат јавор

Постоји преко сто врста јавора. Неке врсте су расле у прапостојбини Словена, тако да се реч јавор јавља и као антропоним (име и презиме Јавор, женско име Јаворка, мушко име Јаворко) и као топоним. Ту су Јавор, насеље у општини Нови Пазар у Рашком округу, Република Србија, затим Јавор, насеље у општини Шековићи, Република Српска, БиХ, затим Јавор, насеље у општини Сува Река, КиМ, Република Србија и Јавор, град у Републици Пољској. Уз то, постоје Јавор, планина у западној Србији, Јавор, планина у области Бирач и Подриње, у западној Републици Српској. „Јавор“ се назива и фудбалски клуб из Ивањице и једне српске новине.

http://bs.wikipedia.org/wiki/Spisak_vrsta_javora

Постоји једно насеље које је добило име по јавору, а то је Јаворје, насеље у општини Власотинце, Јабланички округ, Република Србија.

Лист јавора је симбол Канаде и налази се на њеној застави.

http://www.biosan.rs/katalog/vlist.htm

http://www.timokinfo.com/index.php/zajear/4583-klikni-zeleno–posadi-drvo-javora

Волела бих да завирим у ову књигу…

http://pac.provo.lib.ut.us/ipac20/ipac.jsp?index=ISBNEX&term=9780805078299#focus

http://treeblog.hansels.net/2011/05/celebritrees.html

http://www.dailycognition.com/index.php/2009/12/27/10-most-extraordinary-trees-in-the-world.html

 

 

Мој брат клен

Живи од севера Енглеске, југа Шведске и Русије, преко великог дела Европе, све до западне Азије. Занимљив је по томе што његов плод подсећа на пропелер хеликоптера.

Постоји и риба која се зове клен.

Поезија Марије Бујањске

БОЖИЋ
На слами у Витлејему лежи нови Христ.
Има меку кожу и нежне прстиће.
Његов мозак испуњен је златом и мудрошћу…
Да ли је то Месија? – питају знатижељни.
На слами лежи нови Христ.
Мајка га доји млеком с медом и мајчином душицом…
Биће то дрво среће, снег ће посути његово мршаво тело.
На глави ће имати капу невидимку.
Да ли ћемо га препознати у збрци улица,
у дупке пуним трамвајима?
Да ли ћемо му подићи крст,
када му нагло и неочекивано падне на земљу?

Дрво је украс природе и човека

Мој рођак алепски бор

Отпоран и трајан, али не веома дуговечан, мој рођак алепски бор живи до двеста година. Отпоран је и трајан, па се користио за градњу бродова, као на пример, древних римских бродова из језера Неми, као и за потпорне греде у рудницима. Кора овог бора пуна је танина, који се користе за штављење коже, а рибари је користе за бојење рибарских мрежа. Овај бор је име добио по древном сиријском граду Алепу.

 

http://www.mmdtkw.org/ALRIAncRomUnit6Slides.html

http://www.romanroadwalks.com/newsletter14.html

Мој рођак чемпрес

Без високе и витке крошње чемпреса немогуће је замислити тоскански пејзаж. Дрво чемпреса се због своје издржљивости већ од давнина користи за израду ковчега за чување скупоцених предмета.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/309675/Zapalila-cempres-star-3500-godina

http://www.youtube.com/watch?v=541q7bS-00w

http://www.statesymbolsusa.org/Lists/state_trees.html

Оригинал фалсификата на брезовим дашчицама

http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2978/02.php

http://www.tolkien.rs/publikacije/VelesovaKnjiga.pdf

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0

http://knigavelesa.narod.ru/knigi/Chto_dymaiyt_uchenye_o_VK/soder.html

Ко разуме, схватиће. :-)

Препоручујем овај блог

In the same way a man can be chained to an oak tree, a mind can be chained to an assumption, a religion, a political party, or any idea of any kind. But the idea, like the tree, should not be blamed.

http://www.scottberkun.com/essays/how-to-be-a-free-thinker/

Најлепша породична стабла

Породично стабло је посебна врста дијаграма на којему можемо да прочитамо имена и презимена својих рођака.

 

 

Соларно дрво

Студенти Београдског универзитета осмислили су Strawberry дрво, високо 5 метара са уграђеним клупама за десетак људи, а заправо представља 16 улаза за различите типове телефона. Пуњење телефона траје 15 минута, а док чекате, можете бесплатно да користите интернет. Овим изумом студенти који су га изумели победили су на такмичењу Европске комисије које се односило на обновљиве изворе енергије. Обасути су пословним понудама из целог света. Наравно, грађани користе соларно дрво БЕСПЛАТНО.

http://www.trojka.rs/vesti/9584-solarni-punjac-srpskih-studenata-pobedio-u-briselu.html

http://www.youtube.com/watch?v=JILiJAmXdV8

http://www.live-e.tv/video-prilog/etv-15-10-2011/solarno-drvo-zasadeno-u-beogradu

http://www.personalmag.rs/mobile/operateri/mts/mts-poklonio-solarni-punjac-strawberry-drvo-gradu-beogradu/

http://senergy.rs/strawberry-drvo/

Мислим (критички), дакле постојим

http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0048-5705/2001/0048-57050101195P.pdf (Занимљив чланак – СТРУКТУРА СПОСОБНОСТИ И ВЕШТИНА КРИТИЧКОГ МИШЉЕЊА, аутори: Драгица Павловић-Бабић, Зора Крњајић, Јелена Пешић-Матијевић, Радмила Гошовић)

http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0048-5705/2000/0048-57050003385K.pdf (Још један занимљив чланак – КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ, ШТА ЈЕ ТО? КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА И РЕЛЕВАНТНИ ПОЈМОВИ), аутори: Драгица Павловић-Бабић, Зора Крњајић, Радмила Гошовић)

На интернету има много информација. Како одабрати праве информације и постићи циљ који желимо: читати пажљиво, читати много, читати критички и са размишљањем, читати брже, читати са разумевањем.

Како смо бирали (и како ћемо наставити да бирамо) информације за овај блог? Ово су мисли и питања који су нас водили:

1. Информације треба да буду о дрвећу, односно о вези између људи и дрвећа. Питали смо се: које дрвеће је човеку који живи у Србији важно, лепо, значајно? Са којим дрветом човек са ових простора може да се поистовети као са „својим“? Да ли је то наше уобичајено дрвеће, којег има свуда: храстови, брезе, јеле, врбе, букве? Или треба обратити највећу пажњу на дрвеће које наводи Чајкановић у својој студији о биљкама у српској култури, или се треба водити неком својом мотивацијом? Одлучили смо се за ово треће. Писали смо о дрвећу оним редом којим смо га се присећали. Заједнички смо одлучили да „преузмемо идентитет“ ХРАСТА, јер се од храстовог дрвета узима бадњак.

2. Дрвеће треба да буде занимљиво: или зато што расте у нашим крајевима, или зато што нам је потпуно непознато и расте веома далеко од нас. Треба познавати добро оно што нам је блиско и што нас окружује, а треба се обавестити и о ономе што није блиско и познато.

3. Дрвеће које ћемо представљати некоме је важно. Или је јединствено, или је усамљено на некој литици или у некој равници, или представља неку идеју, или се повезује за неку познату личност или догађај, или је лепо, или чува успомене на нечије детињство. Одлучили смо да ће наш блог бити мала енциклопедија са пописом „важног“ дрвећа.

4. Дрвеће нам много пружа, а мало тражи за узврат. Како исказати захвалност? Одлучили смо да наш блог представља поклон дрвећу које нам пружа живот и које нам дарује све поклоне које ћемо и набројати на блогу: хладовину и заштиту, материјал за градњу кућа, намештаја, прибора за јело, али и храну, лек и много тога другог. Па чак и инспирацију и лепоту као мотиве за уметничка дела.

5. Како навести друге да „примете“ дрвеће у својој околини? Како их навести, још, да се посвете „свом“ дрвећу, да брину о њему, да га посматрају и примећују промене на њему, да напишу песму или причу о њему?

Схватили смо да је најпаметније једноставно писати о дрвећу, писати о његовим особинама, лепоти, важности, а читаоци ће неприметно почети да примећују дрвеће у својој околини, да се распитују о његовој старости, историји, пореклу и слично.

Ученици који похађају секцију за медије обећали су да ће разговарати са другим ученицима, својим родитељима, бакама, дедама, пријатељима, прикупљати информације и доносити да их објавимо на блогу. Тако овај блог непрестано расте, а надамо се да ће расти и даље, након конкурса КРЕАТИВНЕ ШКОЛЕ, дуго.

ВАЖНО: Чланке допуњавамо накнадно, ако сматрамо да је неке нове податке потребно додати. Мислимо да је боље да на само једном месту читалац блога пронађе податке о храсту, него да мора да их тражи у неколико различитих чланака објављених у различитим месецима. Зато, драги читаоче, понекад поновно прегледај поједине чланке. Биће нових података, нових стихова, нових фотографија, нових линкова ка поезији, филмовима или чланцима.

Андрићеве реченице

из приповетке „Панорама“:

„Ја сам не бих умео, чини ми се, рећи шта је боље и лепше бити: отац, мајка и девојчица, на слици, или ја који их, у тишини панораме, посматрам све троје како шетају алејом срећног града. А онда се, уз тиху шкрипу механизма, цела слика, са густим зеленим крошњама дрвећа, бледоплавим небом и шетачима у алеји, одједном покрене, почне да клизи удесно, да нестаје. Али на њено место долази друга.“

„Више од једног сата гледао сам програм те недеље: Цејлон. (Управник панораме, болешљив и брижан тих дана, није ни обраћао пажњу на мене, а посетилаца је било врло мало.) Чудни будистички храмови на бреговима, са хиљадама људи сваке врсте и узраста који долазе издалека, пешице, да се поклоне некој светињи. Бескрајна степеништа од киклопског камења. Необични музички инструменти свештеника, дугачке дрвене трубе, тамбурини и чинели. Тропске шуме и вртови. Бели и румени цветови са великом чашком у којој се назиру жути меснати прашници. Неки дворови, бели у зеленилу, а тако чипкасти и лаки као да и нису грађени трудом људских руку, него никли из земље или спуштени с висина. Живо и богато пристаниште града Коломба, пуно бродова разних нација и колонијалне робе сваке врсте, добар повод за размишљање о потхватима трговаца и морепловаца, о људском раду уопште.

Све је то пролазило испред мојих очију, једном, двапут, пет пута. А кад сам најпосле изашао и стигао кући, дан се ближио крају. Наша авлија је била већ у сенци, а свуда по брдима било је још сјаја који ме је неодољиво привлачио. Висока ограда делила је нашу авлију од суседске. Сусед је Јеврејин, мали трговац, који је почео да стиче и већ се спрема да напусти тај сиротињски крај.

У жељи да видим још мало од сунца, испео сам се на ограду уз коју је Јеврејин комшија наслагао велику гомилу букових дрва, у висини саме ограде. Са тих наслаганих букових цепаница, као са неке терасе, могло се још једно време посматрати сунце и са њим нешто од цејлонске раскоши. А онда је зашло и оно, и предео је потамнео. Ваљало је спустити се у своје двориште које је било још тамније.“

„Дуго бдим сналазећи се и губећи наизменце, јер ни сам не знам тачно шта ми се од тог свег дешава у сну, а шта у будној машти. А кад поново заспим, деси се да ме одмах заведу некуд шумске стазе на Цејлону, спарне и сумрачне од густог лишћа свих врста и величина. Они румени и бели цветови закрчују потпуно камене степенице, а ја сам бивам све мањи, све жеднији.“

„Расла су дрвета у лепом парку у Рио де Жанеиру, а упоредо са њима и девојчица Маргарита; свако по својим законима.“

„А дешава се да искрсну и друге ведрије и утешније слике којима ме моја панорама дарује и охрабрује.

Возим се умереном брзином кроз озеленелу алеју правих и високих топола, усред Срема. Пролетњи ветар носи њихове беле пахуљице као лак и топао снег, засипа цео крај и стакла на нашим колима. Све око нас постаје лако и нестварно, ослобођено за тренутак нужде да вечито буде и остане оно што је. Тада се одједном просу испред мене Лисабон, град на ушћу велике реке у бесконачни Океан (…)

Такви призори не трају дуго. Трају дуго у мени, али, само магновење једно у дрвореду кроз који се возимо. Тек што сам то помислио, а већ, ево, бледи и нестаје поворка рибарских жена; не засипају ме више оне својим меким сјајним смехом, него опет алеја својим белим пахуљицама. Једна за другом, тополе стреловитом брзином збацују лик лисабонских рибарки, и постају опет оно што су – заталасана лисната дрвета на пролетњем сунцу. Понека од топола још је рибарка; понека је то само још до струка, а одатле навише већ је бујна крошња, око које још трепти последњи тон рибарске песме на страном језику. Али већ идућег трена све су тополе преображене и враћене у свој лик. Нигде више Лисабона ни његових жена. Око мене је само зелени дрворед топола, које обилно расипају своје пахуљасто, лакокрило семе, и предају га ветру и случају.“

из приповетке „Аска и вук“:

„У шуми је било још млечне магле која се, као остатак неке чудне ноћне игре, повлачила пред сунцем. Бело и светло и тихо. Слаба видљивост и потпуна тишина стварале су зачаран предео у ком простор и даљина нису имали мере и у ком је време губило своје значење.

Аска је њушила старе нагнуте букве обрасле маховином која опија као прича о необичном доживљају, претрчавала светле зелене чистине, и чинило јој се да причи нема краја ни необичним доживљајима броја. К кад је била на једној од таквих чистина – нашла се одједном лице у лице са страшним вуком. Искусан, стар и дрзак, он се био привукао све до тих крајева у које иначе вукови у то доба године не силазе. Његово олињало крзно, зеленкасто и смеђе, омогућило му је да се изједначи са јесењим буквама и травом која почиње да вене.

Дивни предео, који је опијао и заносио Аску, дигао се одједном као танка и варљива завеса, а пред њом је стајао вук ужарених очију, подвијена репа и као на смех малко искежених зуба, страшнији од свих мајчиних опомена.“

„Преко зелених чистина, преко уских пролаза, између сивих и тешких букових дрвета, по глатком и смеђем ћилиму од лишћа које се годинама слаже једно на друго, играла је овчица Аска, чиста, танка, ни још овца ни више јагње, а лика и покрета као бела врбова маца коју носи ветар, сивкаста кад би ушла у прамен танке магле, а светла, као изнутра обасјана, кад би се нашла на чистини преливеној сунцем. А за њом је, нечујним корацима и не одвајајући погледа од ње, ишао матори курјак, дугогодишњи и невидљиви крвник њеног стада.“

„Изводила је преко оборених дебала необичне скокове, који су вука нагонили на смех и на ново дивљење и изазивали у њему жељу да се понове. Скакала је на поваљене букве и на оном јастучићу од маховине која их прикрива, стојећи само на стражњим ногама, правила од себе белу, веселу чигру која заслепљује очи гледалаца. “

из приповетке „Лов на тетреба“:

„На месту званом Под Грабићем, недалеко од горског извора, седе вишеградски судија Турковић и инспектор финансијске страже Антон Калина. Око добре ватре од грабових грана, која у планинском сутону изгледа као крупан догађај, креће се лако сељак Витомир Тасовац из Дикава.

На тој малој заравни, надомак села Дикава, седне и одахне сваки сељак на повратку из касабе и запали цигар-дувана, ако има. Таква је и потреба и такав обичај. А грабић и није у ствари грабић него граб, велика, црна и црвоточна грабина. Грабићем га је прозвао Витомиров деда кад се, пре много година, под њим одмарао. Тада је то био грабић, а сада је наказан, квргав, опаљен при дну путничким ватрама и исецкан чобанским секирицама; с једне стране црн и натруо, а с друге пушта нове, зелене и чворнате гране. “

Из приче „Сан и јава под грабићем“:

„Пут бива све стрмији. У сељаковој глави ткају споре а живе мисли, док ветар однекуд пирка са висине. Да, да – мисли даље – дотерао је и товар дрва, обилат товар, све једре грабовине и продао га за двадесет и седам крајцара, иако је, кад је кренуо с планине, био решен да га не да испод тридесет, тако да дрва залегну за клинце. Дуго је ходао са натовареним коњем по улицама, упорно тражећи три сексера за дрва, одбијајући и оне који су му нудили двадесет и осам крајцара, али у једном тренутку, сам не зна како се то десило, он је изгубио храброст, препао се да ће га сумрак затећи са непродатим дрвима. Уто је наишла нека живахна и пуна госпођа и, док оком трепнеш, обрлатила га и купила дрва за двадесет и седам крајцара. Чим је отоварио, он се покајао, али је било доцкан. тако је на дрвима изгубио три крајцаре, а на ексерима морао да доплати две. Па шта је то? Губитак на сваком кораку. Нико те не штеди, свако узима. Невидљивим прстима узимају из завезане кесе у недрима, чупају са жива човека.“

„Ослањајући се о граб, Витомир осећа у листовима помало болне а пријатне трнце од умора. (…) Хвата га дремеж. Као да земља струји под њим, а то струјање га успављује. Наслоњен на здраву страну старог граба, сељак спава и сања. Сања живо и изразито, као и сви људи добрих живаца, код којих су снови ретки.“

из приповетке: „Прича о кмету Симану“:

„Први дан септембра. Сунчано јутро. У шљивику на трави лежи Симан, руке затурио под главу, над њим се модре и савијају гране пуне рода. Не мисли ништа, само се смешка, јер га од главе до пете испуњава једно једино осећање: да је све ово његово.“

„- Ја дошо да ово шљива, што је моје, смирим – каже ага муклим гласом.

– Ниси моро долазити. Шљиве су мирне, а колико их буде требало смиривати, умијем их и ја смирити.“

„Под њим топла септембарска земља, над њим се савиле гране од рода модрих шљива, а кроз њих се назире небо са дубоком, светлијом модрином и танка белина памучастих облака. Уста му пуна речи као неког слатког, ватреног пића. И сам се чуди откуд му на ум падају те смеле речи, од којих је потоња увек слађа од прве. И милије му је то што може да изговори, него овај род, који он сада сматра својим, и сав шљивик, са свим воћкама из корена. Одмахује Симан руком широко, преко јесенског предела и неба над њим, гуши се од јаких речи, и на све агине на силу благе и наоко разложне примедбе и опомене одговара оштрим и кратким: не! у ком оно е пуца и жеже као пламени бич.“

„- Е , да видиш, има, Ибрага! Има и може! И твоје је било некад наше, па у неко вријеме и по некој прави постало ваше. Е, кад је оно што је од давнина било моје могло постати твоје, може вала и ово што се зове твоје постати моје, као што је и било.“

“ Чиновник је читао параграф осми: ‘Ако кмет занемари обрађивање имања и без законитог повода престане да га обрађује, тако да власник буде прикраћен у свом власничком дохотку, или ако на други начин нанесе штету законитом власнику, или ако без важног повода одбије да преда власнику део који овоме припада, или, укратко, ако ради противно одредбама између њих склопљеног уговора, па власник поднесе власти тужбу – тада ће власт, пошто испита ствар и пуноваљаним доказима се увери о оправданости поднесене тужбе, а ако нема изгледа да би се кмет могао поправити, истога удаљити са дотичног кметовског селишта.’ „

из приповетке „Велетовци“:

„То је била некад чувена кула бегова Црнчића. Уска и висока грађевина, сва од камена, на два спрата, стајала је на отвореној стрмини, опкољена са стране шљивицима а позади авлијом. Само лице куле било је слободно и гледало је низ стрме ливаде ка вишеградској долини. Још пре неколико година гађали су устаници испод Тетребице ту кулу топом, и запалили јој кров. Како су је тада напустили, Црнчићи се нису више ни враћали у њу. Кише, ветрови и снегови крњили су је и рушили полагано, камен по камен, и из чађавих зидова клијала је трава, и ситна дрвета расла из саставака.“

 

 

Мој далеки рођак либанонски кедар

Мој рођак либанонски кедар познат је од најстаријих времена и помиње се у Библији, јер је од кедровине био саграђен Соломонов храм и престона дворана.

Највећа застава на свету:

 

Taкo је говорио СВЕТИ НИКОЛАЈ ОХРИДСКИ И ЖИЧКИ ВЕЛИМИРОВИЋ

„Кад је Луцифер падао с небеса у поноре Пакла, чуо се за њим глас: „Дрветом ћеш оборити, но дрветом ћеш оборен бити“. Он је то чуо и – заборавио. Јер он беше оглупио и постао забораван чим од Бога отпаде.

И време је пролазило. А Луцифер се непрестано напрезао, да се сети оних речи, које је чуо при своме паду, али никако се није могао сетити. И због тога спопаде га велика мука.

Једном се он увуче у змију и преваром наведе Еву, да окуси од плода са Дрвета познања добра и зла. И Ева окуси насупрот Божјој заповести; окуси она, па даде и Адаму, те и он окуси, а за преступ заповести Божје, следоваше прогонство из Раја.

Обрадова се томе Луцифер веома, јер он нема друге радости осим злурадости. И у том часу падоше му на памет оне речи, које чу при своме паду са неба, али не све него само прва половина. Сети се он да је чуо за собом речи: „Дрветом ћеш оборити“, но даљих речи није се могао сетити.

И време је пролазило. А Луцифер се непрестано напрезао, да се сети и осталих речи, које беше чуо при своме паду, али никако се није могао сетити. Јер он беше оглупио и постао забораван чим од Бога отпаде. И због тога га спопадоше велике муке.

Кад Јевреји Христа на смрт осудише и на дрвени Крст распеше, Луцифер се веома обрадова, јер он нема друге радости осим злурадости. Али у том тренутку изненада се сети и оних других речи, којих се вековима хтеде сетити: „Дрветом ћеш оборен бити“. Сетивши се тих речи спопаде га мука и страх неописан, и он одскочи од крсног Дрвета као од огња и побеже у Ад дрхтећи.

Сва његова адовска војска сабра се око њега и поче га питати за узрок толиког страха. Али он не могаше ни речи изустити. У том се Господ појави у аду и разори Ад.

Тако се обистинише обе речи: „Дрветом ћеш оборити, но Дрветом ћеш и оборен бити“.

Свети Николај Охридски и Жички.

Ајнштајнова изрека

Да ли је Дарвин био у праву?

 

Постоје људи који се слажу и они који се не слажу са Дарвиновим теоријама. Треба се обавестити и о једном и о другом мишљењу. Ово су неке интернет адресе које могу послужити:

http://darwin-online.org.uk/

http://darwin-online.org.uk/content/frameset?itemID=F937.1&viewtype=text&pageseq=1

http://darwin-online.org.uk/content/frameset?itemID=F1142&viewtype=text&pageseq=1

http://www.aboutdarwin.com/

Before Darwin’s time, humans were not considered part of the natural world. People saw that we resembled other animals, especially other primates like the orangutan and the chimpanzee. Still, despite the undeniable similarities between „us“ and „them,“ only a handful of early naturalists classified humans, too, as animals.

„In England during the 1700s and early 1800s, few questioned the Biblical story of creation.The prevailing view was that people were created to rule over animals, „over the fish of the sea and over the birds of the sky.“ Naturalists could see that, particularly beneath the skin, a chimpanzee looks a lot like a human—but the idea that we might somehow be related to apes was almost unthinkable.

Could life on Earth have evolved? Before 1800, only a handful of naturalists in England and France had given this idea serious consideration. And even they couldn’t see how there could have been enough time for evolution to occur.

Relying on interpretations of the Bible, most people in England believed that Earth was only about 6,000 years old—not nearly old enough for countless species to have evolved.

Today, we know from radiometric dating that Earth is about 4.5 billion years old. Had naturalists in the 1700s and 1800s known Earth’s true age, early ideas about evolution.“

(цитат са сајта http://www.amnh.org/exhibitions/darwin/beforedarwin/animal.php)

http://www.amnh.org/exhibitions/darwin/evolution/timeline.php

А КО СУ ЉУДИ КОЈИ КАЖУ:

http://sr.wikipedia.org/sr/Kreacionizam

http://sr.wikipedia.org/wiki/Inteligentni_dizajn

http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,1090909,00.html

http://www.teorijaevolucije.com/ca1.html

 

 

Моја сестра дуња

У Јерменији и Ирану дуње расту у природи, а не у воћњацима. А и тамо и овде дуње расту у сећањима на детињство и у песмама.

Дуња важи за симбол љубави, среће, плодности, памети, лепоте, постојаности и непролазности.

Милован Данојлић

ДУЊА

Ко светиљка која тиња и куња,

мутним се сјајем прелила дуња;

тај сјај: све месечине у њ се слише,

сјај, ал и мирис, јоште више.

који нас, увек изнова, сећа

да негде – ван земље – постоји срећа,

и да смо, пре но што смо на земљу пали,

све већ видели и све знали.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/lola/story/85405/Sve

http://www.medievalcookery.com/dictionary/index.html?q

Моја далека рођака поморанџа

Да ли се каже наранча или наранџа, поморанча или поморанџа?

Да видимо, шта каже РЕЧНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ:

наранча ж (ген. мн. -анча, -анача и -анчи) бот. и агр. = наранџа зимзелено дрво које расте у топлим крајевима ; плод тог дрвета, врста јужног воћа; исп. поморанџа, Терм. З.

Лако је познати кнеза Лазара

Изникла је наранчица
Врхом зелена,
Под њом шједи ђевојчица
Б’јела, румена,
„Божја помоћ, ђевојчице
Б’јела, румена,
Јеси ли ми ђе виђела Кнеза Лазара?“ –
„И да сам га ђе виђела,
Не познајем га!“ –
„лако ти је упознати
Кнеза Лазара:
На њега је дуг’ долама,
Дуга до земље,
На глави му свилен клобук,
Свиле бијеле,
За клобуком паун-перо
Паха до земље!“
(Народна песма)

http://rjdent.wordpress.com/2009/03/07/orange-tree/

http://www.google.com/imgres?hl=sr&gbv=2&biw=1280&bih=728&tbm=isch&tbnid=5c2vzx8IVS4BJM:&imgrefurl=http://israelpublicart.com/public_art/%3Fart%3Dsuspended_orange_tree&docid=v6KBfxzszIDvsM&imgurl=http://israelpublicart.com/images/public_art/large/suspended_orange_tree.jpg&w=1000&h=669&ei=B-CBT_WAPMjDtAay2JWeBA&zoom=1&iact=hc&vpx=658&vpy=338&dur=4969&hovh=184&hovw=275&tx=142&ty=118&sig=118138597364039237887&page=2&tbnh=155&tbnw=207&start=29&ndsp=24&ved=1t:429,r:21,s:29,i:205

Стенли Кјубрик снимио је филм „Паклена поморанџа“: http://www.imdb.com/title/tt0066921/