Тако је писао Иво Андрић

Лепота милује моје очи, лепота летњих дана опроштајним пољупцима, да ми се ражали небо без облака и далеке планине и тамнозелена стабла у скуповима.

Тако је говорио Иво Андрић

„… Зачудо, оно чега се најчешће сећам и што бих желео, кад би се могло, да вратим – то су летњи дани, сунчања, купања и шетње по шумама. То је све.“