Чланци из категорије „Тако је говорио… (цитати)“

Тако је говорио владика Николај Велимировић

„Ако путници знају, рецимо, колико је каменова у калдрми пута и колико је зрна песка под калдрмом, и ако знају имена свег дрвећа и свих травки што расту покрај пута – шта им помаже све то знање, ако не знају где је пут почео, и где ће се завршити, и одакле су пошли и куда иду?“

Свети владика Николај Велимировић

156462_296533590473334_1697114228_n

Време

1187160_10151838681449000_320943663_n

Тако је писао песме Благоје Баковић

561393_426452537464715_943975026_n 1186707_426461507463818_2121964308_n 1237003_426452557464713_270987182_n

Тако је говорио Ф. М. Достојевски

Немогуће је да има човека који се нечем не клања; такав човек не би себе могао поднети, и ниједан човек не би могао. Ако одбаци бога, он се клања идолу, дрвеном, или златном, или замишљеном. То су све идолопоклоници, а не безбожници, тако их треба назвати. – Али, зар нема безбожника? Има их који су прави безбожници, само су ти много страшнији од ових, јер вам прилазе са божјим иманом на устима.
(„Младић“)

Joel-Robinson-Photography-2

 

Тако је говорио Халил Џубран

„If you reveal your secrets to the wind, you should not blame the wind for revealing them to the trees.“
1174956_428315890619832_1998971903_n

Тако је писао песме Растко Петровић

БОДИНОВА БАЛАДА

 

Кроз огледало отиче орахова дворана као река.

И све песме песника

Кроз душу моју отичу у поља далека.

У поља, где огледајући се језером брда силазе у понор,

Са њима прастари храстови и бела крда и свео бор

Под ким се скупља словенска господа на договор;

Бор, дивни зелени бор,

Дедова мојих зелени бор

 

Над језером се огледну ловац из средњега века,

На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже;

Трулу му кожу спирају таласи пристижућ из далека,

Као мека длака ил’ руно, алга по њему леже.

 

Док расцветане кости белином сијају снега,

Измеђ огледајућих шума,

Чини се као да стрели са зеленога брега

У хитрог јелена подигнута с лега.

И природа сва дише опојним мирисом труљења:

Надимљу зато брда, надимљу горе стења,

Под које пође кадифена господа на договор;

Бор, дивни зелени бор, дедова мојих зелени бор.

 

Над језером се огледну ловац из средњег века,

На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже;

Трулу му кожу спирају таласи пристижућ’ из далека,

Као мека длака ил’ руно, алга по њему леже;

 

Са дна језера ловцу дижу се испарења:

Отрован њима ловац малаксава, усамљен, без лека;

Кроз душу отичу ми песме у поља предалека,

Кроз душу, кроз млака огледала углачаних река,

Све до чудних језера којима небеса силазе у понор,

Силазећи матицом својом ко шибљику однесе и зелени

Бор.

 

Коме је журио негда господе збор на договор;

Тај бор, тај дивни зелени бор,

Дедова мојих зелени бор.

pinetreesunset

Тако је говорио Франц Кафка

„Требају нам књиге које нас погађају попут катастрофе, које нас дубоко растужују, попут смрти некога кога смо волели више од самих себе, попут изгона у шуму, далеко од свих, попут самоубиства. Књига мора бити секира за залеђено море у нама.“

528607_440158115999419_180165568665343_1963291_1878869096_n

 

Тако је говорио блаженопочивши патријарх српски, Павле

Ми, у ствари, треба да изнађемо пут кроз шуму кроз коју нисмо пролазили.

Зато морамо ићи за неким ко је туда већ прошао, иначе се може залутати.

1094992_420924581358963_1613461929_n

Тако је говорио Халил Џубран

„Life without love is like a tree without blossoms or fruit.“
Raija Nokkala91

Тако је говорио Ф. М. Достојевски

„-Чујте ме! Знам да није лепо само причати, много више вреди обичан пример, боље просто почети… Ја сам већ почео… и, и зар је стварно могуће бити несрећан? О, шта су моји јади и моје невоље ако сам способан да будем срећан? Верујте , ја не разумем како је могуће да неко пролази поред дрвета и да се не осети срећним што га види? Да разговара са човеком и не буде срећан што га воли! О, ја само не умем да искажем… али на сваком кораку има толико много ствари, тако дивних, да и онај у највећој мери заблудели човек мора увидети како је леп овај свет. Погледајте дете , погледајте зору Божију, погледајте травку како расте; погледајте очи које вас гледају и воле вас…“
1098491_504522909627631_883963970_n

Тако је говорио Џон Раскин

„Being thus prepared for us in all ways, and made beautiful, and good for food, and for building,
and for instruments of our hands, this race of plants, deserving boundless affection and
admiration from us, becomes, in proportion to their obtaining it, a nearly perfect test of our
being in right temper of mind and way of life; so that no one can be far wrong in either who
loves trees enough, and everyone is assuredly wrong in both who does not love them,
if his life has brought them in his way.“
11_thumb

Грчка пословица

Друштво ће порасти снажно уколико старци буду садили дрвеће у чијој сенци знају да никада неће седети.

1146620_566236273439259_792722106_n

Тако је говорио Рабиндранат Тагоре

„Trees are the earth’s endless
effort to speak to the listening
heaven.“

Дрвеће је бесконачни напор Земље да разговара са небесима која слушају.

1010967_3095423200895_525903414_n

Kim Taplin, Tongues in Trees

„Because they are primeval,
because they outlive us, because
they are fixed, trees seem to
emanate a sense of
permanence. And though
rooted in earth, they seem to
touch the sky. For these reasons
it is natural to feel we might
learn wisdom from them, to
haunt about them with the idea
that if we could only read their
silent riddle rightly we should
learn some secret vital to our
own lives; or even, more
specifically, some secret vital to
our real, our lasting and spiritual
existence.“
1012106_632866630059887_149442385_n

Тако је говорио Џорџ Вашингтон Карвер

„I love to think of nature as an unlimited broadcasting station, through which God speaks to us every hour, if we will only tune in.“

George Washington Carver

261908_366563193417979_1129419737_n

Dr. Seuss, The Lorax

I am the Lorax, I speak for the trees.
Unless someone like you cares a whole awful lot,
nothing is going to get better. It’s not.

76354_373328146130297_91415586_n

Тако је писао песме Вилијам Батлер Јејтс

„Beloved, gaze in thine own heart,
The holy tree is growing there;
From joy the holy branches start,
And all the trembling flowers they bear.“

 

William Butler Yeats

viktor pivovarov

Тако је писао песме Флечер Шеридан

Let it grow
Let it grow
You can’t reap what you don’t sow
Plant a seed inside the earth
Just one way to know it’s worth
Let’s celebrate the world’s rebirth
We say let it grow

Let it grow
Let it grow
Like it did so long ago
Maybe it’s just one tiny seed
But it’s all we really need
It’s time to change the life we lead

~ Fletcher Sheridan

1185207_508932609181036_1157726674_n

Тако је говорио Карл Јунг

270241_10151564027927327_145110892_n

Тако је писао песме Сергеј Јесењин

Путем иду монахиње.

Под ногама им пелен, драча.

Незгодна бодља ту почиње

где штака звекет све надјача.

 

По кукољу опанци рове.

Фрктање крда однекуд гласно.

Са звоника их звоњење зове

ко из котла гвозденог јасно.

 

Старице стресају гранате.

Вежу до пета девојке плетенице

а са трема монаси прате

њихове мараме нетремице.

 

Знак на капији манастира траје:

„Милостив према мени буди“

а ко на гумну лопов да је

лају пси да се полуди.

 

Лиже сутон сунце златно.

Звони мукло у шумарку скриту.

Кроз сенку врба огрнув платно

иду богомољке на молитву.

golden_weeping_willow_foliage2

Тако је говорио Ф. М. Достојевски

„Над градом је лежала густа, млечна магла. Свидригајлов пође по клизавој и прљавој калдрми у правцу Мале Неве. Пред њим су искрсавали преко ноћи набујала вода Мале Неве, петровско острво, мокре стазе, мокра трава, мокро дрвеће и жбуње, и најзад онај жбун… На улици је била страшна врућина, а поред тога спарина, гужва, на све стране вапно, скеле, прашина и онај посебни летњи задах, тако познат сваком становнику Петербурга који није у стању да изнајми летњиковац.“

magla

Тако је говорио архимандрит Тихон Шевкунов

„Једном смо, уочи Духова, отац Рафаило, Иља Данилович и ја зором пошли у шумарак по младе брезе, да бисмо њима, као што је обичај за тај празник, украсили храм. Али кад почесмо да сечемо стабаоца, одједном ми их би жао – расла, расла, а ми их сад наједном сечемо, само да би два дана стајала у цркви. Моја вајкања наљутише оца Рафаила.

- Ништа ви не разумете, Георгије Александровичу! Млада бреза биће напросто срећна што ће украсити Божји храм.“

0_52d9f_14390ced_M

Тако је писао архимандрит Тихон Шевкунов

„У једној древној монашкој књизи приповеда се ово: Једном старац узео суво дрво, забо га на планини а Јовану наредио да то суво дрво свакодневно полива кофом воде, све док не донесе плода. Вода је била далеко од њих: да би се донела до вечери, требало је јутром поћи по њу. По истеку треће године дрво је живнуло и донело плода. Старац је узео плод, донео га у цркву и братији рекао: – Приђите, кушајте од плода послушања.“

583917

ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ о јели

Tanne (abіeѕ pectіnata). Јела.

С обзиром на огромну величину, дуговечност и лепоту (cf. атрибуте ‹висока, вита, зелена, танка, танковрха› и ‹танка, поносита, в. нпр. RJA›), није чудо што је за ј. могло бити везано религијско поштовање. Понеки примерак постао је фетишем. Љ. Пећо спомиње, негде у северној Босни, »криву јелику«, која је трајала до пре педесетак година. Уз њено дебло бацали су одувек гране, »као задужбину«, и говорили: »Крива јело, ето теби гране, нек ме не боле ни леђа ни грана« (глава?). Један је био запалио ту гомилу, па је одболовао пола године (СЕЗ, 32, 1925, 377). Ј. је стан, и елеменат, горске виле; са своје јеле вила дозива другу вилу (у народној песми, Софрић, 131). Софрић мисли, вероватно и с правом, да слика из народних песама, где се хајдук моли Богу под ј. зеленом ((Вук, Пјесме, 3, 43, 44›), има можда дубљу значај (Софрић, 131).

Да је иначе ј. сеновито дрво, то би се дало извести не толико из тога што се у народним песмама девојка упоређује и идентификује са ј. (нпр. Вук, Пјесме, 2, 5, 2; БВ, 10, 1895, 92; 362), И што се понекад ј., као симпатетично дрво, сади и негује уз девојку (БВ, 11, 1896, 373), колико из чињенице да се она сади поред гробова (народна песма, БВ, 10, 217). У народној приповетки о гоњеној жени душа подављене деце привремено се склања у ј. (СЕ3, 41, № 64).

У једној скаски прича се како је свети Сава у дубокој старости сео под ј. да се одмори, и у том га Бог позове себи: и тако се он с тога места узнесе на небо, а ј. благослови да буде зелена И лети и зими (БВ, 16, 1901, 15). За ј. пањем, у једној скаски, седи и Урис (Беговић, 201).

»Божићна јелка« унесена је са стране (упор. о њеном постанку и ширењу М. Р. Nіlѕѕon у ARW ‹19, 1918, 109 идд›), и брзо се раширила најпре код католика, па после и код православних (за сада по већим местима).

Кад пада крупа, пале католици понегде у Босни посвећену јелицу и со (ГЗМ, 6, 370; 19, 317).

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0

fir-tree-part-2_2-006

ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ о јови

Erle (alnuѕ glutіnoѕa). Јова (јах, јаховина, јелша, јоша; Софрић, 133). Реч је прасловенска. Šulek, Rad, 39, 12.

Јововим лишћем, у крављем млеку куваном, облажу се сисе дојиље, кад је боле (ЖСС, 201), исто тако и као лек против мицине (ЖСС, 266).

На ј. вади се живи огањ (С. Тројановић, Ватра, 72; 75).

Ј. има велики углед код босанских Каравлаха. Кад су Исуса шибали ј. гранчицама, оне су се одмах изломиле, и зато је Исус благословио ј. (ГЗМ, 19, 235).

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0

jova

Тако је писао песме Мика Антић

Тако је писао Иво Андрић

Лепота милује моје очи, лепота летњих дана опроштајним пољупцима, да ми се ражали небо без облака и далеке планине и тамнозелена стабла у скуповима.

old_forest_by_vefantur-d48zh8n

Тако је писао песме Борислав Радовић

PonderosaPines_Main

Реч у планинама

 

Говорити је мучно; само је тешко

држати камен у устима,

његовој ћуди се учити и вољи,

признати нову нашу снагу.

 

И планинама када се обраћамо,

то се ћутање урезује

дубље него слепи матерични осмех

на лицу и у боровима.

http://www.amusingplanet.com/2013/07/bristlecone-pines-oldest-trees-on-earth.html

bristlecone-pines-4[6]

Тако је писао песме Јован Дучић – Сунце

На житу пламти јара врела,
Јули ће све да затре;
Дитирамб сунцу пева пчела -
Све речи од саме ватре.

Не чезне брдо дах да нађе.
Нит шума за сен вапи
И река пре но сунце зађе
Жели да умре до капи.

Спрема се класје све да падне,
И лишће пред ноге пању;
Да земља данас жудно знадне
За лепу смрт у сјању.

9338863-nebbiosa-vecchia-foresta-nebbiosa

Тако је писао песме Динко Прасељ

 

ПРЕМЕТАЉКА

 

Кад у топле љетне дане

врућина нам се да мира

и омара мучит’ стане,

тад на бору он засвира.

Кад га чујеш, од љепоте

разведри се твоја душа

а његове гласне ноте

ЧАК и ЦРВ под земљом слуша!

bor-1

Тако је писао Ф. М. Достојевски

А усрећити безусловно макар једно биће за свога живота, и то практички, то јест стварно, поставио бих за правило сваког интелигентног човека; као што бих поставио правило или дужност сваком сељаку да засади бар једно дрво у свом животу.

1n1

 

Тако је говорила Клариса Пинкола Естес

“To be poor and be without trees, is to be the most starved human being in the world. To be poor and have trees, is to be completely rich in ways that money can never buy.”
549689_602411416438742_1990044050_n

Кинеска пословица

И највеће дрво има сувих грана.

57077470

Кинеска пословица

Боље је појести једну добру крушку, него кошару трулих.

kruska_1320982429_68

http://www.anntesta.com/portfolio.html

Јапанска пословица

Ако желиш уловити рибу, треба да одеш до мора,

ако желиш насећи дрва, мораш отићи у шуму.

3b0773b310149d14d4c6064c25e501b5

 

Јапанска пословица

Ако тражиш рибу, не пењи се на стабло.

19421008-fish-tree-vector-drawing

 

Јапанска пословица

Ако не проживиш горчину хладне зиме, можеш ли уживати у мирису шљивиног цвета?

plum_draw

Јапанска пословица

Пањ који је већ горео, лако се запали.

486975_515799595131254_1903665585_n

 

Тако је писала песме Десанка Максимовић

О, младости, младости,

да брзо одлазиш, људи кажу.

Али ја те нећу никад напустити.

Око срца свога поставићу стражу

једног бола и једне радости;

око врта свог засадићу високе

борове, и бршљане, и павити;

ветрове и реке широке

бујицом ћу навити

свуд око нашега брега;

а видик у круг ћу завити

цичом и сметом снега.

002-creative-photography-lars-van-de-goor

Тако је говорио Херман Хесе

Кад се дрвету поткреше крошња, из стабла избијају нови изданци. Тако се често и душа оболела у цвату враћа у пролећно доба зачетка и детињства прожетог слутњама, као да ће ту открити нове наде и наставити прекинуту нит живота. Изданци сочно и нагло бујају из стабла, али је то само привидни живот и из њега никад неће израсти крошња.

016-inspiring-photo-manipulations-dasha444

Тако је говорио свети отац Николај Велимировић

Залуд је буре од најскупљег дрвета, ако се у њему држи ускисло вино.

bure

 

Тако је говорио свети отац Николај Велимировић

И сенке се боје безбожници: сенке од дрвећа чине им се као војске. Где год шта шушне, безбожник мисли да осветник долази. Треперење лишћа он чује као звеку синџира; гласове птица прима као поклич ловаца који јуре дивљач.

007-creative-drawings-kelly-mckernan

 

Тако је говорио владика Николај Велимировић

Kао што трешња не доноси плода

пре него отресе цвет,

тако ни човек не може донети плода духовног

док не отресе са себе телесну сујету и спољашње кинђурење.

свети владика Николај Велимировић

485893_440186352661250_570587574_n

Кинеска пословица о стрпљењу

Стрпљење је моћ. С временом и стрпљењем и дудов лист постаје свила.

220px-Meyers_b14_s0826a

http://en.wikipedia.org/wiki/Silk

 

 

Тако је говорио Џон Мјуир

“Climb the mountains and get their good tidings. Nature’s peace will flow into you as sunshine flows into trees. The winds will blow their own freshness into you, and the storms their energy, while cares will drop away from you like the leaves of Autumn.” 018-creative-photography-lars-van-de-goorJohn Muir,

Тако је писао песме Џорџ Морис

„Woodman, spare that tree!
Touch not a single bough!
In youth it sheltered me,
And I’ll protect it now.“

008-charming-illustrations-green-penguin

Тако је писао Меша Селимовић

Жуто ребрасто лишће пада с дрвећа, оно исто што сам га додиривао прољетос, желећи да ме проточи својим токовима, да постанем неосјетљив као биљка, да венем сваке јесени и цвјетам сваког прољећа. А, ето, десило се друкчије, свенуо сам у прољеће, а цвјетам у јесен.

(ДЕРВИШ И СМРТ)

1044258_491413974268849_1306939387_n

Тако је писао песме Перо Зубац

Порука

 

Волео бих знати како се

дрвеће у твом дворишту

понашало кад си се родила,

да ли је ваздух био густ

и да ли се спремала киша.

Можда сам ја био младо

дрво у твом врту,

одатле те тако добро познајем.

 

Можда си се на мене пела

и плодовима мојим

лице и хаљину умрљала.

Одатле те тако добро познајем.

 

Можда си ми прсте секла

и правила мале свирале

можда си од мог лишћа

ниске низала и у сени ми се

над књигу надносила,

за дугих лета младости,

одатле те тако добро

познајем.

419191_542901525748747_1760923057_n

ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ о јорговану

Flіeder (ѕyrіnga vulgarіѕ). Јоргован: јаргован; јергован; љиљак (Софрић, 134).

Бере се, уочи Ђурђевдана (понекад и пре сунца на Духове, или на Цвети), као »лековита« биљка, и њиме се ките прозори и врата (Караџић, 1, 1899, 272; З, 1901, 121; СЕЗ, 7, 103; 14, 58; 19, 53; ZNŽOJS, 19, 168). Јоргован се спомиње у (старинској обредној?) песми коју лазарице певају о Лазаревој суботи (ЖСС, 99). У врло познатом српском епиталамиуму јоргован се упоређује са невестом (»Одби се бисер грана од јоргована, и лепа… од своје мајке«, нпр. СЕЗ, 7, 34). Сватови се ките ј. (СЕЗ, 19, 143).

001  26  OLYMPUS DIGITAL CAMERA  Annex Galleries_BAUMANN_lilac year  beli jorgovan 40x60 uramljena 120E  Common_Lilac  cvetni-horoskop-jorgovan  images  images (1)  Jorgovan1  Jorgovan - Ja Sam Majko Cura Fina
jorgovan slika  Jorgovan-fest  Lagerstroemia-indica-Indijska-ruza-Kineski-jorgovan-_slika_O_1634327  Lagerstroemia-indica-Indijska-ruza-Kineski-jorgovan-_slika_XL_1634330  lilac  Lilacs_2  Lilac-flowers-bouquet-300x300
p017677  pall_garden_lilac_001  OLYMPUS DIGITAL CAMERA  slika-Jorgovan-Aquarell-744569x640  slika-JORGOVAN-U-PLAVOJ-VAZI-ulje-na-platnu-SZIVANSI--11072693v288h216

LilacWhite1

003

017

abstract-lilac-mandala-7-cindy-boyd

DSC_0011

Gogh_Vincent_van-ZZZ-Lilac_Bush

il_fullxfull.214564246

imagemagic

images

Leighton-Lilac-1901

lilac (1)

Lilac Bouquet 2010

Lilac

lilac_butterfly_cake_by_ilexiapsu

lilac_purple_tree_round_silver_locket_wearable_art_victorian_style____b9d4da65

Lilac-Book-Of-Shadows-Page

lilac-first cut

lilac-flower-clip-art-7

Lilac-in-the-Window-by-Vladimir-Tabanin

Lilacs (1)

lilacs

Punch Art Lilac Tutorial (8)[7]

sam-toft-sniffing-the-lilac

sleeping_dog_lilacs

summertime-arrival-ii-goldfinch-and-lilacs-kathryn-duncan

telander-lilac-season-ii_i-G-51-5122-VSAEG00Z

White-Lilacs-in-a-Jar-Flower-Painting

www.PaintingsGallery.pro_Bikulov_Nurhatim_Lilac_medium_224962

сирени

ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ о калемљењу воћака

Pfropfreіѕ, Setzreіѕ, Setzlіng (ѕurculuѕ). Калем, калам (реч арапска, в. Lokotѕch, № 1023, примљена од Турака), наврт.

Калемљење воћака сматра наш народ »као побожан и чаробан посао« (БВ, 10, 1895, 90). Калем се прима само »чистом« човеку (ЖСС, 96). Калемљење се сматра за свет, богоугодан посао (іbіdem). Најпре ће се примити они калемови који су извршени на Благовести (іb.), или на Велики петак (СЕЗ, 14, 50; 276), или на Младенце (cf. ЖСС, 96).

Ко рукама дохвати мртваца, неће му се примити к. (СЕЗ, 32, 1925, 108).

Непрм-к. из туђег атара, провучен три пута девет пута кроз купину којој су оба краја срасла за земљу, меће се у амајлију (Караџић, 4, 198; СЕЗ, 7, 161).

110

59853_512800295398146_1449825028_n

Ма, само се шалимо…

164255_514257418613502_1324846171_n

c076cf36

drvenastereznice

Kalemljenje pod koru

Kalemljenje ruze

Kalemljenje u procep

kalemljenjecipovanjem

Kvalitet-sadnica

Margotiranje

Oziljavanje u PET ambalazi

ZS_kal4

zs_zs_ZS_kal1

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 1.420 других пратиоца